Актуелно у пракси
Часопис “Актуелно у пракси” публикује необјављене оригиналне радове из области спорта, али и додирних (биолошких, хуманистичких, друштвених и природних) наука.
Излази тридесет година са малим прекидом и за то време излази 94 броја овог часописа који у стопу прати савремене тенденције спорта и сродних наука. Аутори текстова су били сви еминентни стручњаци из наше земље а повремено су објављивани и радови страних аутора.
Списак свих радова и имена аутора (od 1978 do 1992) (XLS)
Часопис је бесплатан дели се на семинарима које организујемо, у сусрету са спортистима, њиховим тренерима и приликом куповине спортске литературе из наше едиције као поклон.
Упутство сарадницима часописа
Часопис “Актуелно у пракси” публикује необјављене оригиналне радове стручног и научног карактера из области спорта, као и сродних научних области (биолошких, хуманистичких, друштвених и природних). Услов за објављивање је да се радови базирају на новим емпиријским искуствима.
Прилози у часопису се могу интерпретирати као &qуот;легитимни&qуот; (научни или стручни чланци, прикази, стручна искуства, осврти и коментари, саопштења, полемике и интервјуи, те историјски прикази) и &qуот;нелегитимни&qуот; (ин мемориам, вести, библиографије, преведени чланци, нормативна акта...). Научни чланак се може категорисати као: оригиналан научни рад (1), прегледни рад (2), кратко или претходно саопштење (3) и научна критика-полемика (4). Стручни чланак може бити: стручни рад (1), информативни прилог (2) и приказ (3).
Текст рукописа мора бити концизан и језички коректан, штампан на рачунару (тип писма "Times New Roman", величина слова 12, размак између редова сингле). Писмо часописа је латиница. Дужина текста не би требала да прелази 6 страница. Уз комплетан текст на А-4 формату, уколико се исти не пошаље Е-маилом, неопходно је приложити и ЦД са снимком текста и свим прилозима.
Rukopis mora da sadrži:
1. име и презиме (свих) аутора (пожељно је и средње слово), звање и афилијација, те контакт податке (адреса) аутора;
2. наслов i тип рада и евент. његову категорију, извор (ако је изведен из шире публикације, елабората) и где је евентуално презентиран (врста излагања, име саветовања, категорија, место и датум);
3. сажетак и његов превод на енглески;
4. увод са кратким навођењем проблематике теме;
5. методологију рада са информацијама о узорку испитаника, мерним инструментима и обрадом података (уколико се ради о научном истраживању), тј. о методама примењеним у реализацији проблематике (у другим случајевима);
6. резултате са текстуалном, табеларном или графичком експликацијом проблематике и пропратном дискусијом;
7. закључак са кратком сумацијом изнете проблематике и могућностима њене примене у паракси;
8. цитиране референце - литературу.
Наслов треба да што верније презентира садржај чланка. У том смислу прикладне су речи за индексирање и претраживање. Треба га дати на српском и енглеском језику.
Сажетак мора бити кратак информативни приказ садржаја чланка. Он треба да има 100-150 речи. Његови саставни делови су: циљ истраживања, методе, резултати и закључак. На крају сажетка треба навести кључне речи (не више од 10). Кључне речи се дају на језицима на којима се даје и сажеци.
Текст у комплетном раду мора имати јасну артикулацију, назначену нивелацију наслова и поднаслова и комплетну структуру како то предвиђају поједини типови прилога (научни или стручни чланак, саопштење, полемика итд.). Квалитет референци се мора односити на цитирану, а не на коришћену литературу. Фусноте (или ендноте) треба примењивати по постојећој конвенцији, а уколико рад има скраћенице или шифре треба их посебно објаснити (дешифровати). Све прилоге, аутор треба да лоцира у сегменту текста о којем говори табела, илустрација, графикон. Ако се ради о опсежном тексту, прилоге доставити на крају текста. Сваки од прилога мора бити разумљив, квалитетно урађен, са насловом и објашњењем ознака.
Закључак је шира верзија сажетка уз кратко навођење реализације проблематике, са потврдом или негацијом претпоставки (хипотеза), те могућностима апликације или реализације наведеног проблема у пракси. Не треба да садржи више од 250 слова (пола странице).
Цитирана литература обухвата библиографске изворе. Даје се у засебном одељку чланка (не у фус ноти).Треба навести само она дела која се у раду цитирају, означити их арапским бројевима, сложити по абецедном редоследу презимена аутора, без превода текста. Све остале податке (назив дела и податке о публикацији) назначити према постојећој АПА конвенцији1.
Рукописи подлежу рецензији и категоризацији (према унутрашњој артикулацији часописа). Редакција задржава право на скраћивање рукописа, као и евентуалне измене текста и наслова. Рукописи се не враћају. Хонорирање објављених прилога није предвиђено. Редакција ауторима не доставља сепарате, већ обезбеђује два примерка часописа у којем аутор има свој прилог.
Рукописи који нису урађени према наведеном упутству, неће ући у обзир за објављивање.
1 АПА конвенција
Уколико се ради о књизи наводи се:
Презиме и прво слово имена аутора. (година издања). Назив књиге.Место, Издавач.
За поглавље у књизи пише се:
Презиме и прво слово имена аутора (година издања): Наслов поглавља. У: Иницијал(и) имена и презиме уредника (Ур.), Назив књиге (стр. од-до). Место: Издавач.
За чланак у часопису бележи се:
Презиме и прво слово имена аутора (година издања). Назив чланка. Назив часописа, волумен (број), стране (од-до).
Када се ради о саопштењу, штампаном прилогу у зборнику радова пише се:
Презиме и прво слово имена аутора (година издања): Наслов У: Наслов зборника (страна од-до). Место: Издавач.
Навођење дипломских, магистарских или докторских радова се врши по следећем принципу:
Презиме и прво слово имена аутора. (година издања). Наслов. Тип рада, Место: Установа, Издавач.
Ако се ради о истраживачким пројектима пише се:
Презиме и прво слово имена аутора (година издања): Наслов (Истраживачки извештај). Место: Установа, Издавач.
За необјављене радове наводи се:
Презиме и прво слово имена аутора. (година издања).Наслов. Необјављени рад.
За презентацију осталих извора информацие ближе погледати Мануал АПА.