Protekle nedelje bio sam gost u Pokrajinskom zavodu za sport. Razlog nije lep, u pitanju je povreda leđa. Ekipa koja tamo radi se pobrinula da uživam u svakom trenutku, posebno moja drugarica Dragana Golik – Perić, koja ne skida osmeh sa lica. Razlog je prost, ona živi san svakog čoveka. Radi posao koji najviše voli, u društvu gde su namrštena lica najstrože zabranjena. Izvinjavali su mi se na spontanosti i neposrednim vibracijama, ne svesni valjda da ja samo tako i mogu da funkcionišem. Tretiran kao vrhunska sportska zvezda, prošao sam kroz sve testove sa lošim ili sramotnim rezultatima, dobijao turske ili ’’3 u 1 kafe’’ (kad ima) i otišao sa kesom punom knjiga (i o tome su vodili računa). Sa obzirom na moj šlauf, nisu želeli da kesu napunečuvenim vojvođanskim specijalitetima i tako prodube moj overwieght problem.

Drugari, od sad i zbog glavobolje dolazim kod vas…

U potpisu
Nebojša Višković, novinar i sportski komentator